Ова икона се налази на северном зиду католикона манастира Хиландара, на месту где се налази улаз из припрате у главни храм. Икона је добила име по чуду које је јавила. Једном монаху никако није ишло за руком да запали кандило испред иконе, пошто му је сметала промаја која је стално гасила ватру. Оставивши узалудне покушаје, он је хтео да оде, али га је Богородица казнила и он је одмах, онесвешћен, пао на земљу. Овде су га затекли други монаси манастира.
Ово је обострана икона, на чијој полеђини је приказано Распеће. На предњој страни је лик Богородице која у наручју држи Богомладенца. Глава Мајке Божије је благо савијена улево; левом руком Она грли Христа, а десном држи Његову леву ногу. Хаљина Богородице је уобичајене тамнољубичасте боје прекривена пурпурним огртачем са познатим украсима у облику звезда. Христ десном руком благосиља све вернике, док у левој руци држи затворен свитак. Он је обучен у снежно белу тунику, опасан тамнозеленим каишем, и у наранџасти плашт са златовезом. У горњим угловима иконе су приказана два анђела.
Са становишта иконографије, ова икона припада устаљеном типу Богородице Одигитрије, међутим, донекле одступајући од ње, пошто Њена десна рука није смештена у нивоу груди у познатом гесту за благослов, већ држи ногу Богомладенца, као на неким од икона из доба Палеолога. Положај Христове леве руке са затвореним свитком, спуштеном надоле, такође је чести приказ из доба Палеолога.
На полеђини иконе је сцена Распећа; она тачно прати тип иконографије, ограничавајући се на главне фигуре. У центру доминира лик разапетог Христа, док су лево и десно од Њега Богородица и Свети Јован. На њиховим лицима заувек се утиснуо израз васељенске туге. Иза њихових рамена је зид града Јерусалима. Изнад горње пречке лебде два анђела који учествују у сцени жалости.
Икона манастира Хиландара сматра се копијом иконе Богородице Икосифинисе с краја 14. века, која се чува у истоименом манастиру, који се налази на северној падини планине Пангеон.
