У светом манастиру Ксиропотаму чува се највећи у свету део Дрвета Часног Крста, димензије 16х31х2,5 цм. Ово је поклон цара Романа I Лекапина ктитору манастира, преподобном Павлу Ксиропотамском. Ова светиња се налази у богато украшеном реликвијару који су израдили златари Константин Калиполитис и Георгије из Еноа у 19. веку, о чему сведочи и одговарајући натпис.
Унутар реликвијара, Дрво Часног крста има облик крста и уоквирено је металом украшеним драгим камењем. При дну вертикалног крака налази се рупа од клина, уоквирена са дванаест рубина, а осам великих смарагда је уметнуто у основу хоризонталних крака. На површини крста блиста осам великих дијаманата и неколико малих. У центру крста је постављен лик разапетог Исуса од смалте. у подножју Крста чита се посветни натпис: „Константин, Ефросинија и потомство“.
Десно од крста, у његовом подножју, на металној подлози су приказани Света Јелена, Света Пулхерија и Свети Теодосије, а лево Свети Константин, Свети Павле Ксиропотамски и цар Роман. Све фигуре су пропраћене одговарајућим натписима. Изнад њихових глава је отворен свитак са записом одломка из златне буле цара Романа, који говори о даривању Дрвета Часног Крста. Најгорњи део реликвијара заузима лик Бога Оца, испод којег су, лево и десно, анђели који у рукама држе симболе распећа: сунђер, копље, чекић и ексере.
У четири угла уметнута су четири медаљона са пророцима који држе свитке са текстовима о крсту.
Са унутрашње стране поклопца, у средини, налази се велики сребрни медаљон са сценом распећа, рађен техником смалте; око њега је 10 овалних медаљона са минијатурама које приказују Муке Господње у техници сават: молитва на Јелеонској гори, прање ногу ученицима, Тајна вечера, издаја, Христос пред Кајафом, суђење Понтија Пилата, шибање, „Ово је човек“ и Полагање у гроб.
Спољашња страна поклопца је прекривена ликовима 40 мученика, којима је манастир посвећен. Светитељи су на чудесан начин помогли обнову манастира након разорног пожара. Почетком 16. века султан Селим I је послао своје трупе против египатских Турака. Једне ноћи, пред важну битку, у сну му се појавило 40 младих наоружаних људи који су блистали звезданим зрацима и обећали победу, захтевајући заузврат помоћ монасима, који су у скоријем времену требали да посете султана. Заиста, победа је била лака, а султан је 1517. године издао документ сходно којем је не само новчано помогао манастир обнављајући га, већ је узео под заштиту и целу Свету Гору Атонску.
