Ову чудотворну икону Богородице донео је на дар манастиру његов добротвор, руски трговац из Санкт-Петербурга М. А. Вјушин. Она се налази у десном проскинитаријуму саборне цркве скита пророка Илије.
Током рада у олтару саборне цркве, један од свештенослужитеља је видео како из очију Богородице теку сузе. Он је одмах пријавио шта је видео братији скита; монаси, који су такође видели ово чудо, пронели су поруку по Светој Гори Атонској и по целом православном свету. Одлуком скита, дан прославе овог чуда одређен је за 17. фебруар.
Руски цар Александар II затражио је помоћ од светогораца у турском рату, замоливши да се ова икона пренесе на места ратних дејстава, што је, како се верује, одредило победу руских трупа. Војсковође, које су својим очима виделе многа чуда Богородице, осећале страхопоштовање пред њом и посебно је поштовале, поклањајући јој своје медаље, које до дан данас красе ову икону. Иако је јако желео да задржи ову икону у Русији, цар Александар је био принуђен да је врати у скит пророка Илије на Светој Гори Атонској, што је и урадио, претходно направивши за њу драгоцени оквир. С времена на време икона наставља да точи сузе и помаже страдалницима.
Богородица је приказана са благим окретом тела, као да се савила ка младенцу Христу; Њена лева рука је постављена у нивоу груди у знак благослова. Десна Христова нога је нешто нижа од леве са обрнутим стопалом. У левој руци Он држи затворен свитак, а десном благосиља.
Икона је прекривена оквиром од злата и сребра који је поклонио цар Александар II (1855-1881). Богато украшен оквир оставља непокривена само лица и руке ова два лика, као и ноге Христа. У доњем делу налази се натпис на старословенском језику: «Лик Пресвете Богородице Тихвинске».
У погледу иконографије, ова икона Богородице датира у првој половини 19. века и прати устаљени тип Одигитрије са елементима иконографије који симболизују будуће муке Христове.
Икона Богородице «Сузоточива» скита пророка Илије је копија иконе Богородице Тихвинске, која је посебно поштована у Русији. Према предању, 1383. године ова икона је чудесно пренета из Константинопоља у мали руски град Тихвин у Новгородској области, где је касније подигнут манастир посвећен Мајци Божијеј. Ова икона је била изгубљена, али је почев од 16. века ова врста иконографије постала посебно омиљена у Русији, што потврђује велики број копија ове иконе које су се сачувале до данас.
