Ова икона потиче са фреске спољне припрате саборне цркве манастира Ватопеда. Према старој традицији, игуман је на крају службе предавао кључеве манастира вратару, пошто су ноћу капије манастира остајале затворене.
Према предању, 21. јануара 1320. године игуман је, непосредно пре него што је предао кључеве вратару, зачуо глас који је допирао са иконе: “Данас не отварајте капију, него се попните на зидине и одагнајте разбојнике”. Ово упозорење је поновљено два пута. Када се игуман окренуо ка икони, видео је Божанственог Младенца, како пружа руку да поклопи њоме усне Богородице, да монаси не чују Њено упозорење и буду кажњени како су заслужили. Ипак, Богородица је задржа својом руком Христову руку и, окренувши главу према игуману, поновила своје упозорење. Игуман је одмах обавестио све монахе о опасности која се приближавала, а сва братија пожурила да се попне на зидине. Тамо су видели да су пирати опколили манастир и чекали да се отворе капије како би ушли унутра. Дакле, захваљујући уплитању Богородице, манастир је био спашен.
Касније, после овог чуда, икона је пренета у посебну капелу поред саборне цркве, која је по њој и добила име.
Слава иконе је 21. јануар. Тог дана икона се из капеле преноси у саборну цркву манастира и поставља на посебан престо, где остаје до прославе Сретења Господњег. За време док се икона налази у саборној цркви, свакодневно на вечерњој служби, уместо канона Теотокариона (песме Пресветој Богородици), певају се канони овој икони. У капели Богородице Парамитије сваког дана се одржава божанска литургија.
Богородица је приказана како на левој руци држи Богомладенца, окренувши главу надесно, одмичући се од Његовог лица. Подигнувши своју десну руку, Она држи зглоб Младенца. Христос у левој руци држи затворени свитак, окрећући тело и главу ка својој Мајци. Сребрни оквир иконе настао је у Молдавији 1859. године, о чему сведочи одговарајући натпис сачуван на дну оквира.
Иако прилично ретка, ова врста иконографије Богородице била је позната у византијској уметности. Најчешће се среће на иконама острва Кипар, од којих најранија потиче из друге половине 13. века. На фрескама се ова слика може видети у манастиру Одигитрија на Криту (14. век). 
Почевши од 13. века, ова врста се са незнатним разликама може наћи и на Синају, у Србији, Италији, Француској и Русији. Најраније слике потичу из 11. века и односе се на фреску северног стуба олтарског дела Аја Софије у Акриду.
У припрати храма Светог Димитрија сачувана је фреска – копија ове иконе из 1791. године, која приказује сцену опсаде манастира од стране гусара и чудесног уплитања Богородице, која упозорава игумена на опасност. Игуман је приказан како клечи лево од иконе унутар саборне цркве, док се на десној страни виде зидине манастира, на чијем врху су се окупили монаси да се боре за свој манастир. Пирати беже. На плавој позадини сачуван је натпис: «Парамитија разговара са игуманом и тера Арапе».
Икону Богородице Парамитије из манастира Ватопеда датирали су различити научници различитих епоха. Највероватнији датум је 14. век.
