Икона Богородице Уљеточиве налази се у манастиру Ватопеду. Назив ове иконе везује се за чудо које је она јавила. Једном, када је преподобни Генадије био подрумар у светом манастиру Ватопеду, била је оскудица са уљем и Генадије је, желећи да сачува последње капи које су остале у посуди, почео да даје уље у мањим количинама, само за кандила у цркви. Кувар манастира се пожалио игуману, а он је, уздајући се у помоћ Мајке Божје, наредио да се уље слободно даје братији, као и раније. Након тога, када је подрумар дошао да види да ли су залихе уља исцрпљени, открио да се оно прелило из ћупа на под и обилато цури испод подрумских врата. Од тада се ова икона Богородице назива и «Подрумарка».
Празник иконе Богородице Уљеточиве празнује се у петак Светле седмице, када се она празничном литијом преноси у саборну цркву манастира и поставља на посебан престо са леве стране проскинитаријума. На исти начин она се враћа на своје место после службе у Томину недељу.
Богородица је приказана како на левој руци држи младенца Христа у наручју, док је Њена десна рука подигнута у нивоу груди у знак благослова. Христос је приказан спреда, десном руком он благосиља а у левој руци Његовој је затворен свитак.
Сребрни оквир иконе покрива позадину, ореоле и рам; на њему су приказани биљни мотиви у континуираној замршености. У угловима рама приказани су ликови пророка Исаије (у горњем левом углу), Светог Јована Крститеља (у горњем десном углу) и апостола Матеја (у доњем десном углу). Слика доњег левог угла, нажалост, до данас се није сачувала. Овај оквир је првобитно био коришћен за неку другу икону и датира из 13.-14. века.
Са становишта иконографије, узимајући у обзир положај тела Богородице и Христа, као и њихове гестове, Богородица Уљеточива припада устаљеном традиционалном типу Одигитрије.
По својим стилским особинама ова икона потиче из друге половине 14. века.
