Да ли је у 1. веку нове ере постојао обичај даривања вереничког прстена и, ако јесте, да ли је Богородица имала такав прстен? Ако је такав обичај заиста постојао и ако је Божја Мајка добила такав прстен од Јосифа, где се он данас налази? Јавља се превише питања.
Постоји рукопис из 11. века у којем је забележена занимљива прича. Према њој, супруга тосканског грофа Ђудите, нећакиња цара Отона III, око 985. године послала је у Рим свог личног златара, пошто је чула да је тамо стигао неки јеврејски трговац који је са собом донео мноштво драгоценог накита.
Пошто је за своју госпођу купио богату колекцију златних предмета, тоскански златар је на поклон добио прстен за који је јеврејски трговац тврдио да се не би могао купити ни за сво злато овога света. Био је то веренички прстен Пресвете Богородице.

Сам трговац није био хришћанин, али је према прстену гајио велико поштовање, сматрајући својом дужношћу да га преда онима који верују у Исуса Христа и Богородицу.
Према предању, Богородица је тај прстен предала јеванђелисти Јовану, а од њега прстен је прелазио са једног потомка на другог као наследство.
Златар Ранијери није поверовао овој причи и, по повратку у Тоскану, ставио је прстен заједно са осталим, безначајнијим накитом у велики ковчег.
После извесног времена породицу Ранијерија задесила је велика несрећа: умро му је син. У тренутку када је погребна поворка већ била спремна да крене ка гробљу, младић је изненада оживео и рекао да је био пред вратима раја, где га је дочекала Богородица и рекла му да се врати како би саопштио да Њен прстен треба да се поштује на доличан начин.
Васкрсли младић је отворио шаку у којој се налазио управо онај прстен који је његов отац сакрио у ковчег. Предавши реликвију својим рођацима, саопштио је да мора поново да се врати на небо, оставивши им у аманет да прстен положе у цркву Санта Мустиола.
После вишевековног низа премештања, прстен Божје Мајке је пронашао своје данашње уточиште у капели Светог Јосифа при катедрали у италијанском граду Перуђи.
Прстен је израђен од провидног камена зеленкасте нијансе, званог калцедон. Чува се у средњовековном затвореном гвозденом ковчегу који је смештен у још један ковчег. Оба ковчега се закључавају укупно са 14 брава, а 14 кључева чува 14 различитих становника града. Ковчези се отварају 29. и 30. јула, када се прославља празник прстена Пресвете Богородице.
Гемолошка анализа, спроведена на захтев становника града, показала је да је прстен израђен у 1. веку нове ере и да је украшен микроскопским натписом који је немогуће превести и прочитати. Друга истраживања показују да је у 1. веку нове ере заиста постојао обичај да се младој дарује веренички прстен.
