Епископ
Воскресенски Василиј Константиновић рођен је 15. јануара 1871. године у селу Переславцево у округу Углич, у породици свештеника. Образовао се у духовним образовним институцијама, завршивши Московску духовну академију 1896. године. Радио је као инспектор и предавач у разним духовним семинарима, активно учествујући у црквеном животу и просветитељској делатности.
Године 1921. био је рукоположен за епископа Тутаева и постао помоћник митрополита Агафангела. Године 1922, након хапшења митрополита, епископ Венијамин је осуђен за \'кориšћење религијских предрасуда\' и осуђен на седам година затвора, а казна му је касније смањена на пет година.
Након ослобађања, наставио је службу, активно проповедајући, али је 1927. године поново ухапшен због \'монархистичке агитације\' и осуђен на три године прогонства у Казахстану. Током прогонства, одржавао је контакт са својом стадом и наставио духовно вођење.
Године 1930. поново је ухапшен, оптужен за анти-совјетску агитацију и осуђен на десет година присилног рада. Преминуо је 5. октобра 1932. године у затворској болници у близини Красноводска. Рехабилитован је 9. јуна 1993. године, а прослављен од стране Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве у августу 2000. године.
