Свјети праведни кнезови Василије и Константин били су синови првог кнеза Јарославског Всеволода Константиновића. Године 1238, током напада монголо-татара, изгубили су оца и старијег брата Василија Ростовског. Василије, поставши кнез, укрепио је дух поданика и обновио цркве које су уништили непријатељи.
Године 1239. отишао је у Орду да добије потврду за кнежевину и био је отпуштен с поштовањем. Касније се оженио кнегињом Ксенијом, а имали су ћерку Марију и сина Василија, који је умро у детињству. Године 1249, тешко се разболео и кнез Василије је преминуо и био је погребен у Успенском сабору у Јарослављу.
Након његове смрти, власт је преузео Константин. Године 1257. борио се против монголо-татара и пао у бици, бранећи Јарослављ. Његово тело је такође било погребено у Успенској цркви поред брата.
Године 1501, након пожара, пронађени су нетљиви мошти кнезова. На молбу народа, пренели су их у нову цркву, саграђену по наредби великог кнеза Ивана III. Мошти су касније поново пренете у Успенски сабор, где се чувају у специјалној гробници.
Сећање светих кнезова Василија и Константина обележава се два пута годишње: 3/16. јула и 8/21. јуна, када се обележава налазак њихових моштију и дан битке на гори Тугова.
