Презвитер
Свештеномученик Василије рођен је 11. априла 1870. године у селу Кључи, Керенског округа Пензенске губерније, у свештеничкој породици. Године 1890. завршио је Пензенску духовну семинарију. Оженио се, а његову породицу чинили су супруга Јулија Јаковљевна и три кћери. Године 1890. Василиј Александрович био је постављен за псалмопојца и учитеља црквено-парохијске школе. Године 1891. рукоположен је у чин свештеника за храм у селу Иљмино Городишченског округа Пензенске губерније.
Године 1911. отац Василије постављен је за настојатеља сабора у тврђави Свеаборг у Финској, а исте године митрополит московски Владимир (Богојављенски) узвео га је у чин протојереја. Године 1918. заједница храма преподобног Харитона Исповедника у Москви обратила се црквеној власти с молбом да у тај храм буде постављен протојереј Василије, и молба је била услишена. Године 1921. протојереј Василије одликован је палицом, а 1923. године Патријарх Тихон одликовао га је митром.
У пролеће 1937. године, после хапшења настојатеља Богојављенског сабора у Дорогомилову у Москви, протојереја Александра Лебедева, протојереј Василије био је постављен за настојатеља сабора и служио је тамо до свога хапшења.
Свештеномученик Александар рођен је 30. маја 1886. године у селу Спаскоје Московског округа Московске губерније, у свештеничкој породици. Завршио је Московску духовну семинарију и био рукоположен у чин свештеника. До 1929. године служио је у храмовима Московске области. Године 1929. отац Александар био је ухапшен зато што није могао да плати порез који му је одредио сеоски савет, и осуђен је на годину дана затвора. Отац Александар уложио је жалбу на неправедну пресуду, био је ослобођен кривице и пуштен на слободу. После тога отишао је у Москву и служио у разним храмовима града, а од 1934. године — у Богојављенском сабору у Дорогомилову.
Дана 11. децембра 1937. године био је ухапшен цео клир московског катедралног Богојављенског сабора у Дорогомилову, укључујући и настојатеља сабора протојереја Василија (Јагодина) и свештеника Александра Буравцева.
Дана 20. децембра 1937. године тројка НКВД осудила је свештенике Василија и Александра на стрељање. Дана 22. децембра 1937. године протојереј Василије Јагодин и свештеник Александар Буравцев били су стрељани и сахрањени у безименој заједничкој гробници на полигону Бутово код Москве.
