Свети Стефан, млађи син краља Стефана Уроша I, владао је Србијом од 1275. до 1320. године. Престол је добио од свог брата Драгутіна, који је, оставивши световни живот, отишао у пустињаштво. Свети Стефан храбро је бранио православне Србе и друге истоверне народе од непријатеља, подигао је више од 40 храмова и многа манастира, бринући о православљу. Умро је 29. октобра 1320. године и био је сахрањен у Банској обитељи, где су две године касније откривене његове нетљене мошти.
Света Јелена, мајка светих синова, после смрти мужа посветила је живот благочестивим делима: подизала је куће за сиромашне и организовала обитељи за оне који желе да живе у чистоти. Подигла је Речански манастир и наделила га имањем. Пред својом кончиношћу примила је монашко име и отишла к Господу 8. фебруара 1306. године.
