Године 1937, током прогона Цркве, ухапшен је староста цркве, Сергеј Ведерников. Рођен је 1875. године у селу Погорелом, у Тверској губернији, у сиромашној сељачкој породици. Упорним радом основао је мануфактурну радњу, а затим се бавио пољопривредом. Године 1928. ухапшен је и осуђен на шест месеци затвора у исправитељско-радном логору, а 1930. године је протеран на Урал. По повратку у своје родно село, изабран је за старосту цркве. Године 1937. поново је ухапшен и 28. јула затворен у Зубцовску тамницу. Током истраге, оптужен је за контрареволуционарну пропаганду, али се није признао кривим. 27. септембра, Тројка НКВД-а осудила га је на смрт, која је извршена 1. октобра 1937. године. Приписан је међу редове Новомученичких и Исповедничких светитеља Русије у августу 2000. године за опште црквено поштовање.
