Епископ
Свештеномученик Серафим (у свету Николај Иванович Звездински) рођен је 7. априла 1883. године у Москви, у свештеничкој породици. Отац, Иван Гаврилович, био је првобитно староверaц, затим је прешао у јединоверје и постао свештеник. Мајка, Евдокија Васиљевна, упокојила се када је он имао две године. Од детињства Николај је волео богослужење и црквено појање.
Завршио је црквену школу 1895. године, Заиконоспаско духовно училиште 1899, Московску духовну семинарију 1905. и Московску духовну академију 1909. године, са степеном кандидата богословља. Године 1902, тешко се разболевши, оздравио је после молитве светом Серафиму Саровском. Дана 26. септембра 1908. замонашен је са именом Серафим.
Од 10. децембра 1909. предавао је историју Цркве у Витанијској духовној семинарији, а од 21. септембра 1912. омиљетику у Московској духовној семинарији. Дана 3. јануара 1920. хиротонисан је за епископа Дмитровског. Много је проповедао и служио литургију, и основао је Братство Животворног Крста Господњег.
Дана 12. децембра 1922. ухапшен је и осуђен на две године изгнанства у Зиријанском крају. Године 1925. вратио се у Москву, а затим је живео у Дивејеву. Дана 22. септембра 1927. поново је ухапшен, потом пуштен и позван у Москву код чекисте Е. А. Тучкова, који се бавио борбом против Цркве. Тучков му је предложио сарадњу са властима и са митрополитом Серагијем (Страгородским), који је већ био издао своју Декларацију под претњом стрељања свештенства. Серафим је одбио предлог и поднео митрополиту Серагију молбу да буде разрешен од активне службе, која је била прихваћена 1928. године.
Од октобра 1927. живео је у граду Мељенки Владимирске губерније. Негативно се односио према делатности митрополита Серагија као заменика Патријаршког местобљуститеља, али није био у саставу организоване опозиције; припадао је такозваним „непомињућима“. У Мељенки су му долазили верници из Дмитрова и Москве.
Године 1932. поново је ухапшен, одведен у Москву и осуђен на три године изгнанства у Казахстану. У јануару 1935. послат је у Сибир, где је остао и по истеку казне.
Дана 24. јуна 1937. ухапшен је од стране НКВД-а и оптужен за учешће у контрареволуционарној организацији. Дана 23. августа 1937. „тројка“ га је осудила на стрељање. Званично је саопштено да је био осуђен на логор и да је тамо, наводно, умро. У августу 2000. канонизован је у лику руских новомученика.
