Богати у милосрђу и саžалјиви Господ често шаље невоље на човека, да би га кроз такву казну довео до истине. У време владавине кнеза Светополка Изјаславића, Кијевљани су претрпели много насиља. У то време, блажени Прохор дошао је из Смоленска у Печерски манастир и примио монашки чин. Усрдно се трудио у врлинама, одбијајући обичан хлеб и хранећи се зељом. Господ, видећи његово стрпљење, претварао је горчину хлеба у пријатно уживање, и Прохор је увек радио с радошћу. У то време, у Русији је почела велика глад, али је Господ благословио жетву зеља, и Прохор је почео да дели хлеб од ње потребнима. Хлеб печен од зеља изгледао је сладак само онима који су га узели с благословом светог. Прохор је такође делио со, прикупљену из пепела, која се показала чистом солју. Међутим, трговци солју, завидећи, клеветали су га кнезу Светополку, који, одлучивши да узме со, видео је да се испоставило да је то прашина. Након тога, кнез, постидевши се, помирио се с Прохором и почео да га поштује. Прохор, живећи богугодно, оболео је и послао кнезу вест о својој смрти. Светопољ, остављајући војску, пожурио је ка њему, примио опроштај и благослов. Након смрти светог, кнез га је сахранио својим рукама у пећини. Светопољ, добијајући победу над Половцима, почео је редовно да посећује Печерски манастир ради благослова. Блажени Прохор преминуо је 10. фебруара 1107. године и био је сахрањен у Близким пећинама.
