Презвитер
Протојереј, надворни саветник Петар Иванович Павлушков рођен је 1865. године у граду Владимирu, у свештеничкој породици. Године 1892. завршио је Кијевску духовну академију и био постављен у Тулску духовну семинарију, где је предавао Свето Писмо и психологију. Од 1907. године био је инспектор семинарије.
Надворни саветник Петар Иванович био је носилац одликовања Свете Ане и Светог Станислава. Дана 30. септембра 1917. године постао је ректор Тулске духовне семинарије. После револуције просторије духовних школских установа биле су конфисковане и семинарија је затворена почетком 1918. године. Током две године предавао је у једној од школа у Тули. Дана 2. фебруара 1921. године рукоположен је у чин јереја и постављен за настојатеља цркве Дванаест апостола.
У марту 1926. године протојереј Петар Павлушков био је ухапшен. Из оптужнице: „…оптужује се за антисовјетску агитацију, коју је спроводио приликом изговарања проповеди са амвона, на пример: ‘Ако не будемо подржавали Совјетску власт, због тога нећемо пострадати, а ако не будемо подржавали закон Библије, бићемо кажњени на ономе свету…’“. Отац Петар осуђен је на затвор у трајању од три године. По амнестији Сверуског централног извршног комитета (ВЦИК) казна је смањена на половину.
Обновљеначка Тулска епархијска управа поставила је свог свештеника у храм Светих Дванаест апостола, али су парохијани истерали обновљенца, сазнавши за ослобођење оца Петра, и захтевали да се врати њихов вољени пастир. Отац Петар живео је усред сталних дојава, провера, хапшења и борбе са обновљенцима.
Дана 9. септембра 1937. године протојереј Петар Иванович Павлушков поново је ухапшен. Подигнута је оптужба да је предводио „контрареволуционарну црквену групацију“. Дана 19. новембра 1937. године изречена је смртна казна, а 23. новембра 1937. године стрељан је.
