Презвитер
Свештеномученику Петру (Петру Николајевићу Богородском) било је суђено да се роди 1878. године у селу Иљинскоје-на-Југу у породици диакона. 1926. године рукоположен је у свештеника у Сохотском женском манастиру, а после његовог затварања пренет је у село Федоринскоје. Отац Петар активно се борио против ширења обновитељске јереси, због чега је три године провео у северној изгнанству, где је једва преживео од глади и тифуса. По повратку, служио је као свештеник у селу Давидовскоје, а затим у Успенској цркви у граду Пошехоњу. Због активног противљења обновитељству, отац Петар је 1936. године ухапшен, оптужен за “организацију контрареволуционарне групе, спровођење нелегалних скупова, противљење уклањању звона и помоћ у изгнанству свештенству.” Осудили су га на осам година затвора, а 1938. године примио је мученичку смрт у Севвостлагу на Далеком Истоку у заливу Ногаево.
