У Африци је живео окрутни цариник по имену Петар, који није показивао милост према сиромашнима. Међутим, захваљујући Божијој милости, био је спасен. Jedног дана, сиромаси, расправљајући о његовој окрутности, одлучили су да га замоле за милостињу. Петар, излазећи из куће, бацио је хлеб у лице једном сиромаху. Овај хлеб постао је једино добро дело Петра које је прихваћено на суду његових дела. Након теške болести, схватио је своје грехе и постао дарежљив, делећи своја имања сиромашнима и чак ослобађајући своје робове.
Петар је отишао у Јерусалим, где је његов роб, пратећи његове упуте, продао њега једном побожном човеку, Зоилу. Док је радио за Зоила, Петар је показивао понизност и стрпљење упркос понижењима. Једног дана, исти племенити човек му се указао, рекоћи да је прихватио његову милостињу. Петар је наставио да служи, избегавајући славу, и крио се до своје смрти у VI веку у Цариграду.
