Презвитер
Свештеномученик Петар Дијаконов рођен је 13. јануара 1866. године у селу Полозовском, у Вјатској губернији. Са 13 година уписао је Пермску духовну семинарију, а касније је постао певчица Пермског архијерејског хора. Са 17 година рукоположен је у стихар, а са 20 година – у ђакона. Служио је у Вазнесењској цркви у Јекатеринбургу, где се оженио Олгом Ивановном. У њиховој породици рођене су ћерке Фаина и Ољга. Године 1891. пренет је у Екатеринински сабор, а исте године рукоположен је у чин свештеника. Такође је предавао појање у црквеној школи. Године 1902. добио је именовање у Николајевску цркву, а затим у храм Светог Јована Богослова у Врхне-Салдинском заводу, где је живео до своје мученичке кончине 1918. године.
1. октобра 1918. године убили су га црвеноармејци у Нижне-Салдинском заводу. Његово тело је одржано 9. октобра и сахрањено на парохијском гробљу. Свештеномученик Петар Дијаконов прослављен је у Сабору новомученика и исповедника руских 17. јула 2002. године.
