Будућа подвижница Нина рођена је 28. децембра 1887. године у граду Лаљску, у Вологодској губернији, у побожној породици полицијског службеника Алексеја Кузњецова и његове супруге Ане. Побожни родитељи васпитали су је у православној вери. Од детињства је са њима одлазила на поклоничка путовања по манастирима. Тихи и молитвени монашки живот толико ју је привукао да је и код куће сваки слободан тренутак проводила у молитви и читању духовних књига. Видевши њену тежњу ка духовном животу, родитељи јој нису сметали, већ су јој омогућили да живи у молитви и служењу.
Године 1932. ухапшен је Нинин отац зато што је био у служби за време царског режима, а заједно са њим и њена мајка. Старији супружници послати су у поправно-радни логор. Нина, која је тада имала четрдесет пет година, затворена је у месни затвор. После извесног времена тамо је сазнала за смрт својих родитеља. Од те вести и свега што је преживела задесила ју је парализа: ноге су јој се потпуно одузеле, а руке делимично. Затворски чувари нису желели да се старају о непокретној жени, па је Нина пуштена на слободу. Тада је отворила врата свога дома свима којима је била потребна помоћ и онима који су били гоњени због вере.
Нина Кузњецова могла је да користи десну руку и да пише. Једно за другим слала је у Москву захтеве да се заустави затварање храмова у Лаљску. Говорили су јој да је у то време опасно заузимати се за Цркву и да би могла бити ухапшена. Али Нина је добро разумела шта ризикује. Крајем тридесетих година, пошто је у свом дому примила монахе из затвореног Корјажемског манастира, власти су дошле по њу. Болесна и непокретна жена била је ухапшена.
Због антисовјетске црквене делатности осуђена је на осам година поправно-радног логора у Каргопољу, у Архангелској области. Тамо се, шест месеци касније, 14. маја 1938. године, упокојила у Господу.
