Презвитер
Свештеномученик Николај рођен је 1857. године у граду Касимову, у Рјазанској губернији, у породици свештеника Јакова Постникова. Године 1878. завршава Духовну семинарију и до 1883. године је био директор и учитељ Закона Божијег у Курловској једнокласној образовној школи. Године 1883. рукоположен је за свештеника у храму Васкрсења у селу Љубич. Од 1889. до 1902. године служио је као окружни мисионар, а од 1893. до 1906. године био је члан добротворног савета. Године 1901. награђен је наперсним крстом и узведен у чин протоиереја.
У децембру 1929. године, протоиереј Николај служио је у храму светог апостола Јована Богослова у селу Тимошкино до 21. јануара 1930. године. Архиепископ Рјазански Јувеналије благословио га је да остане, али је морао да добије дозволу од свог епископа. У то време против њега је покренуто дело у Љубичу, оптужујући га за антисовјетску агитацију и позиве на одбрану цркве.
Службеници ОГПУ-а прогласили су га за несталог, а 28. јануара, по повратку кући, ухапшен је и затворен у Коломни. На испитивању, свештеник је потврдио да је говорио о тешкоћама живота, али није изнео ништа против совхоза и колхоза. 28. фебруара 1930. године осуђен је на три године изгнанства у Северни крај. Услови изгнанства били су му неподношљиви, и преминуо је 10. априла 1931. године у Соломбалској болници у Архангелску, сахрањен у безимену гробу.
