Презвитер
Свештеномученик Николај Константинович Красовски рођен је 1876. године у селу Воинова Гора Московске губерније, у свештеничкој породици. Завршио је Владимирску духовну семинарију. До 1914. године радио је као учитељ у Городишчевској школи код станице Усад, неколико километара од родног села. У годинама Првог светског рата служио је као санитетски болничар у московској болници. После рата вратио се раду у школи.
Године 1922. храм у селу Городишчи затворен је и претворен у клуб. Власти су приморавале учитеље да тамо воде ученике. Због одбијања да води децу у клуб устројен у некадашњем храму, Николај Константинович је отпуштен из школе.
Године 1924. рукоположен је у чин ђакона (целибатом) и постављен при Успенском храму у селу Воинова Гора. Године 1931, када су храм заузели обновљенци, ђакон Николај је, упркос претњама да ће бити упућен у Соловецки логор, одбио да служи са обновљенцима и био је премештен у храм великомученика Никите у селу Кабаново. Године 1932. отац Николај је рукоположен у свештеника при истом храму, а 1936. године постављен је у храм великомученика Никите у селу Дровосеки Орехово-Зујевског округа.
Свештеник Николај Красовски од младости је водио целомудрен живот. Не примивши монашки постриг, испуњавао је монашка правила без спољашњих завета. Са посебном ревношћу отац Николај се подвизавао у молитви, посту и бдењу. Одликовали су га љубав према људима, саосећање са страдалнима и потребитима и хитрина у чињењу добрих дела. У то време многи људи били су лишени од стране власти средстава за живот, а многима од њих отац Николај је пружао помоћ.
Дана 18. јануара 1938. године отац Николај је ухапшен и затворен у Таганску тамницу у Москви. На испитивањима су му стављали на терет "антисовјетску агитацију" и настојали да изнуде признања да је наводно ширио клевете о лошем животу у колхозима. Отац Николај је чврсто и недвосмислено одбацио све те измишљене оптужбе. Дана 26. јануара, одлуком тројке НКВД-а Московске области, свештеник Николај Красовски осуђен је на стрељање. Стрељан је 31. јануара 1938. године и сахрањен у безименој заједничкој гробници на полигону Бутово код Москве.
Убројан је у лик светих новомученика и исповедника Руских 17. јула 2001. године, одлуком Светог синода Руске православне цркве.
