Епископ
Свештеномученик Никита (у свету Фјодор Петрович Делекоторски) рођен је 22. децембра 1876. године у граду Покрову, Владимирска губернија, у породици свештеника. Године 1897. завршава Владимирску духовну семинарију и бива постављен за учитеља Закона Божијег у Јужском училишту. Године 1898. оженио се Антонином Николајевном Флоринском. 3. августа 1898. године рукоположен је у чин свештеника у храму Николајевског женског манастира. Од 1901. до 1907. године био је председник Ревизионог комитета при Переславској духовној школи. Године 1907. жена му је отишла, и он је био разрешен по молби. 31. августа 1909. године постао је слободни слушалац Московске духовне академије. Године 1915. завршава академију са степеном кандидата богословија. Од 1. октобра 1915. до 27. децембра 1916. године био је помоћник секретара Савета и управе академије. 27. децембра 1916. године именован је за настојатеља Петровско-Павловског сабора у Перм. Године 1919. узведен је у чин протоиереја и одликован златним наперсним крстом. У то време одлучио је да се посвети служби Цркви и да прими монашки постриг. Године 1922. враћа се у Владимирску епархију и именован је за настојатеља Христорождественског сабора. 9. маја 1924. године пострижен је у монаштво именом Никита и узведен у чин архимандрита. 12. маја хиротонисан је у епископа Бугулминског. По доласку у Бугулму, ухапшен је од ОГПУ, али је ослобођен. Године 1925. поново је ухапшен због богослужења без дозволе. Године 1926. именован је епископом Орехово-Зујевским. Године 1927. разрешен је из активне службе, али је остао у Орехово-Зујеву, где је живео подвижничким животом. Године 1930. ухапшен је и осуђен на три године затвора у исправно-трудовом логору. Године 1934. враћа се у Орехово-Зујево. 13. октобра 1937. године ухапшен је од НКВД и затворен у Таганску затвор. 17. новембра осуђен је на стрељање и стрељан 19. новембра 1937. године, погребен у непознатој гробници на полигону Бутово.
