Архимандрит
Рођен је 13. марта 1870. године у селу Вижелес у Рјазанској губернији у породици сељака Михаила Морозкина, а на крштењу је добио име Никифор. Године 1888. напустио је родитељски дом и настанио се у Оренбургу, где је прво певао у цркви, а затим преузео дужности псалмиста. Године 1899. постао је члан братства Никол-Перевинског манастира. 25. новембра 1903. године пострижен је у монаштво са именом Никанор, а 24. јануара 1904. године рукоположен је за иеродиакона. 5. октобра 1909. године рукоположен је за иеромонаха.
27. фебруара 1917. године постављен је за духовника братства. 24. августа 1920. године постављен је за управника капелице Иверске иконе Божје Мајке у Москви. Године 1921. капелица је опљачкана, а он је заједно са члановима црквеног савета ухапшен, али је суд ослободио њих. Вратио се у Никол-Перевински манастир, где је постављен за игумана. Године 1923. године унапређен је у чин игумана и постао члан Московског епархијског сабора.
Ухапшен је 2. фебруара 1932. године и затворен у Бутирску тамницу. На испитивањима је тврдио да није спроводио анти-совјетску агитацију. 13. марта 1932. године тројка ОГПУ-а осудила га је на пет година прогонства у Казахстану, где је био до 1. јула 1934. године. Након ослобађања, није му било дозвољено да живи у Москви, па се настанио у селу Спас-Остајево, служећи у Спасовој цркви.
Поново је ухапшен 26. марта 1938. године, оптужен за контрареволуционарну делатност, али се није сматрао кривим. 14. јуна 1938. године тројка НКВД-а осудила га је на смрт. Архијереј Никанор (Морозкин) је стрељан 1. јула 1938. године и сахрањен у неозначеној заједничкој гробници на полигону Бутово код Москве.
