Мученик Јован рођен је 1891. године у селу Острово у Московској губернији. Образовање је стекао у сеоској школи. Са почетком Првог светског рата био је мобилисан у војску, а 1918. у Црвену армију, где је служио до 1921. године.
Двадесетих година Иван Васиљевич се са породицом преселио у Москву и настанио у улици Николо‑Јамској, поред храма преподобног Сергија Радоњешког у Рогожској слободи, чији је постао парохијан. Временом се све активније укључивао у живот парохије. Радио је као електричар у фабрици „Срп и Чекић“, недалеко од храма. Иван Васиљевич се старао о свим радовима везаним за електрику у храму, чистио и украшавао га са верницима о празницима, постављао венце од сијалица око икона и у току богослужења прикупљао прилоге. У децембру 1937. постао је члан црквеног одбора; иако је већ и раније много времена посвећивао храму, од тада је све своје слободно време проводио у њему.
У пролеће 1938. ухапсила га је НКВД и затворила у Бутирски затвор. Током испитивања није подлегао притисцима истражитеља. При претресу су код њега пронашли грамофон и двадесет предреволуционарних плоча са црквеним песмама и царском химном „Боже, Цара чувај“, што је било довољно за оптужбу.
Двадесет седмог јула 1938. осуђен је на пет година затвора у поправном логору на Колими. Тамо је тешко оболео и преминуо 19. јануара 1940. године, на празник Богојављења Господњег. Сахрањен је у непознатом гробу.
