Патријарх
Рођен на Сицилији, Свети Методије, хришћански светитељ, у младости је примио монашки образ и служио је под патријархом Никефором. Послат је у Рим са црквеним задатком, где је остао због свргавања Никефора и усpona јеретика Теодота на престо. По повратку у Цариград, Свети Методије, као презвитер, борила се против иконоборачке јереси, због чега је био затворен и мучен под царем Михаилом Аморићким. Након Михаилове смрти, његов син Теофил ослободио је Светог Методија, који је поново почео да брани православље и поштовање икона.
Теофил, иако јеретик, обновио је школе и ослободио многе свеце. Међутим, поново је започео прогон православних. Свети Методије, узет са царем у поход против Сарацена, оптужен је да је Бог допустио непријатељима победу због идолопоклонства. Због тога је био сурово кажњен и затворен на острву у гробној пећини, где је патео од глади.
Током његовог затвора, два света исповедника, Теофан и Теодор, такође пострадали за поштовање икона, срели су рибара који је доносио храну Светом Методију. Написали су му поздрав, на који је он одговорио, подржавајући њихову храброст. Свети Методије је остао у затвору до смрти Теофила, након чега је ослобођен и постао патријарх Цариграда.
Током његове патријархије, сазван је сабор који је потврдио догме Седмог васељенског сабора и обновио поштовање икона. Свети Методије се такође суочио са клеветом када су га оптужили за блуд, али је доказао своју невиност откривајући своју болест која га је чинила неспособним за грех. Клеветница је била кажњена, а Свети Методије је показао милосрђе према својим непријатељима.
Након многих труда и невоља, Свети Методије је провео остатак свог живота у миру, бринући се о поштовању светих моштију и икона. Пренео је мошти светитеља у Цариград и прорекао своју смрт. Свети Методије је преминуо седам месеци након смрти преподобног Јованика, који је прорекао његов крај. Његово сахрањивање било је свечано, а он је био поштован као велики светитељ и исповедник.
