Рођен је у граду Великим Лукамa за време владавине цара Ивана Васиљевића. У осмој години почео је да учи писменост, али након смрти родитеља, ослањајући се на Мајку Божију, почео је да живи у цркви. Служио је у цркви као отац Борис, који је постао његов духовни ментор. Након смрти жене свештеника, он је примио монаштво и постао познат као Богљуб. Преподобни је често долазио код њега по духовне савете.
Убрзо, под утицајем ментора, прихватио је монашки живот са именом Мартинијан. Живео је у строгом посту и молитви, и убрзо постао игуман манастира Преподобног Сергија Радоњешког. У манастиру се показао као добар пастир, и многи су долазили код њега желећи да приме монашки образ.
Једном приликом, током молитве, имао је виђење огњеног стуба са сликом Пресвете Богородице, што га је подстакло да оде у пустињу. Населио се на пустом месту, где је живео у молитви и посту, превазилазећи искушења демона. Многи људи су долазили код њега по духовну помоћ, и он их је усмеравао на пут спасења.
У последњим годинама свог живота, заволео је тишину и пост, припремајући се за смрт. Позвавши браћу, подсетио их је на важност наде у Пресвету Богородицу и на неопходност да живе у љубави и понизности. Умро је 1603. године, остављајући иза себе многе ученике и духовне деце који су наставили његово дело.
Његово тело је с поштовањем сахрањено у цркви коју је сам саградио, а његова успомена се поштује у Православној Цркви.
