Благородни Марко, прихвативши анђеоски облик, настанио се у пећини где је ископавао просторе за молитву и сахрану покојника, радећи с великом скромношћу и постом. Носио је гвоздени појас и проводио дане у молитви, победивши телесне страсти. Добивши од Господа дар чудотворства, васкрсавао је мртве, што су потврдили многа чуда.
Једном, када није завршио гроб, мртви брат, донет на сахрану, померио се по Марковој речи, примио уље и поново заспао. У другом случају, оživели брат остао је жив још један дан, чекајући да гроб буде спреман. Након његове смрти, Теофил, жалећи за братом, примио је од Марка утеху и пророштво о свом крају.
Теофил, очекујући смрт, много је плакао и постио, и када му је слепило излечено, схватио је да му је крај близу. Молио се Богу за спасење своје душе, и Анђео му се указао, показујући суд са прикупљеним сузама. Теофил, према Марковом пророштву, убрзо је отишао Господу, а његово тело је положено поред брата у пећини, где су обојица примила вечни мир.
