Епископ
Свети Марко, епископ Арефусијски, за време владавине Константина Великог, уништио је пагански храм и обратио многе пагане у хришћанство. Када су пагани устали против њега, побегао је, следећи заповест Господњу, али се вратио да спречи патње других хришћана. Поднео је тешке муке, укључујући понижења и физичка страдања, остајући храбар и постојан. Његова стрпљивост довела је до тога да су се многи пагани, видевши његову издржљивост, обратили у хришћанство.
Епископ Арефусијски, иако је био паган, није могао да поднесе призор светитељевих патњи и осудио је своје сународнике због њихове неспособности да победе старца. Муке светог Марка биле су тешке, а његова патња постала је пример многима. На крају, његова постојаност довела је до обраћења пагана у хришћанство.
У другом приповедању помиње се свети Кирил, ђакон, који је такође претрпео муке од пагана због уништавања идола. Његови мучитељи су доживели казну од Бога за своја зла дела, што је потврдило снагу истинске богобојажљивости.
