Презвитер
Свештеномученик Константин рођен је 1867. године у породици ђакона Петра Сњатиновског. Године 1881. завршио је Владимирску духовну школу, а 1887. – Владимирску духовну семинарију. Године 1888. рукоположен је за свештеника у Переславлу-Залеском, где је служио до своје смрти. Од 1892. године био је члан друштва за помоћ нужнима и награђен је набедреником 1899. године.
Отац Константин оженио се учитељицом Надеждом Антоновном. Саградио је кућу у центру града, уредио парцелу и развео воћњак са јабукама, малином и другим биљкама. У породици је постојао обичај да се печу пита са малином, и сви су се окупљали за вечерњи чај.
Године 1913. изабран је за делегата на епархијски сабор, а 1914. – на сабор духовенства Владимирске епархије. Подржавао је угрожене породице у граду и био је познат као изванредан проповедник и добротвор.
Након бољшевичког преврата, у фебруару 1918. године, отац Константин је ухапшен и погубљен. Његово тело је пронађено са ранама од бајонета и сахрањено је иза олтара цркве митрополита Петра.
31. марта 1918. године, Свети Патријарх Тихон служио је заупокојену Литургију, током које је помињан свештеномученик Константин. Канонизован је од стране Руске Православне Цркве 2001. године.
Живот оца Константина је пример служења Богу, помоћи нужнима и опраштања непријатељима.
