Преподобни Христофор, пореклом Римљанин, примио је монашке завете у киновији светог Теодосија у пустињи Јерусалима. Провео је једанаест година у молитвама и покајању, свакодневно извршавајући сто поклона у пећини где су се молили свети оци. Једном, видећи светле људе, схватио је да лампаде, које симболизују врлине, горе код ревносних слугу, док његова лампада није горела. Добивши упутство да ради и моли се, отишао је на гору Синај, где је провео педесет година у подвизима.
Пре своје смрти, Христофор је позван да се врати у свој манастир. Такође је помогао свом брату, који је био мучен помислима, да уђе у храм и поклони се животворном крсту, показујући тиме важност духовне службе у односу на телесне потребе. Преподобни Христофор је скончо, остављајући за собом пример ревности и молитве.
