Епископ
Преподобни Харитон живео је у Иконију, у Ликаонској епархији. Био је побожан хришћанин и показао се као исповедник током прогона хришћана за време цара Аурелијана. Харитон је ухваћен и подвргнут мучењу због одбијања да се клања идолима, постојано исповедајући веру у правог Бога. Био је мучен, али није се одрекао Христа, чак ни када је његово тело било рањено и израњавано.
Након смрти Аурелијана, прогони су престали, и Харитон је ослобођен из тамнице. Одрекао се световног живота и почео да живи у пустињи, где је основао манастир и окупио братство. Преподобни је био познат по својим врлинама, строгом посту и молитви. Учио је братство да живи у понизности, љубави и стрпљењу, постављајући правила за монашки живот.
Харитон се често повлачио у осаму како би избегавао световну славу, али су његове врлине привлачиле људе, и поново је окупљао монахе око себе. Основao је неколико манастира и, на крају, отишао у најдубљу пустињу, где је живео у посту и молитви.
Пре своје смрти, окупио је игумане и братство, предвиђајући своју смрт и поучавајући их да брину о свом спасењу. Преподобни је преминуо без болести, остављајући иза себе многе ученике и манастире који су славили Бога својим врлинама. Његове мошти су сахрањене с почастима, а многи су туговали за њим, препознајући га као великог учитеља и светилник за све.
