Епископ
Свештеномученик Јона (у свету Иван Ивановић Лазарев) рођен је 1869. године у селу Лучино, у Санкт-Петербургској губернији, у породици свештеника. Године 1892. завршава Новгородску духовну семинарију и постављен је за надзорника у Звенигородско духовно училиште. 4. новембра 1892. године пострижен је у монаштво именом Јона, а 3. децембра рукоположен у чин ђакона. 23. децембра 1893. године уписан је у братство Саввино-Сторожевског манастира, а 6. јануара 1895. године рукоположен у чин игумана. 30. децембра 1899. године, по захтеву епископа Тихона Полоцког, уписан је у братство Полоцког архијерејског дома. 27. новембра 1900. године именован је за настојатеља Невељског Спасо-Преображењског манастира. 2. септембра 1902. године пренет је на дужност настојатеља Новгородског Сковородског манастира и узведен у чин архимандрита. Године 1907. именован је за настојатеља Воскресенског Новоиерусалимског манастира. У јануару 1918. године упућен је у расположење архиепископа Тихона Воронежког. 29. јануара 1926. године рукоположен је за епископа Невљског, али није могао да преузме обавезе. 14. маја 1926. године пензионисан је, живећи у селу Батиушкову, служећи у Никольском храму. Током гоњења 1937. године ухапшен је под оптужбом за контрареволуционарну агитацију. 17. октобра осуђен је на смрт, стрељан 21. октобра 1937. године и сахрањен у непознатој гробници. Придружен је лику светих Новомученика и Исповедника Руске Цркве у августу 2000. године за опште црквено поштовање.
