Небеска благост позива све на спасење, али не све на исти начин. Неке чују позив од младости, друге – у зрелијим годинама. То је дело божанске мудрости, која зна кога и како позвати к Себи. Срећан је онај ко, чувши Божији глас, верно му следи. Такав је био блажени Јона Климент.
Новгородски посадник Иван Климентов оставио је свом сину много богатства. Његов син Иван се бавио трговином, као и његов отац.
Једном, враћајући се из Повенца у Новгород са теретом соли, Иван је упао у страшну олују на Онешком језеру. Почео је да моли Господа за избављење од смрти, обећавајући да ће примити монашки постриг. Његова молитва је услишана, и избацио га је на острво Климент. Тамо је чуо глас који му је заповедио да сагради манастир у име Животворне Тројице, и пронашао је икону Свете Тројице.
Године 1490. поставио је крст на месту где га је избацио, и на месту указања иконе – крст и капелу. Враћајући се у Новгород, Иван је распоредо своју имовину и, примивши монашки постриг са именом Јона, отишао на острво.
На острву је саградио две цркве: у име Свете Тројице и у име светитеља Николе. Затим је свети саградио келије и припремио све потребно за обитељ монаха. Манастир Тројице Николаја-Климента основан је око 1520. године.
Придружили су му се браћа из Њатинског манастира и монаси из других места који су желели осаму. Митрополит московски Варлаам благословио је за олтаре манастирских цркава антиминсије и хтео је да постави светог Јону за игумана, али се он понизно одбио.
Преподобни Јона мирно је преминуо 6. јуна 1534. године и био је сахрањен поред цркве у име светитеља Николе. Изнад нетлених моштију светог касније је саграђена капела, а за време владавине Елизабете Петровне – камена црква у име праведних Захарија и Јелисавете.
