Епископ
Светитељ Иоасаф рођен је 8. септембра 1705. године у Прилуци. При Крштењу је добио име Јоаким. Године 1712. био је послат у Кијевску духовну академију, где је осетио позив на монаштво. Године 1725. тајно је примио мантију у Кијевском Међигорском манастиру, а 1727. године пострижен је у мантију под именом Иоасаф. Године 1734. именован је за настојатеља Свето-Преображењског Мгарског манастира, где је усрдно радио на уређењу обитељи. Године 1744. узведен је у чин архимандрита, а 1748. године хиротонисан је за епископа Белгородског.
На архијерејској катедри водио је рачуна о благочешћу и стању храмова, образовању свештенства и поштовању црквених традиција. Умро је 10. децембра 1754. године. Прослављење у лику светих одржано је 4. септембра 1911. године.
