Рођен у Дирахију, остао је сироче и уписао се у школу у Цариграду. Привукао је пажњу цара Комнина својим нежним гласом и постао дворани певач. И поред успеха, патио је од мисли о браку и пролазним ужицима, одлучивши да побегне у пустињу. На Светој Гори срео је игумана који га је благословио за монашки живот. Јован је примљен у лавру, где је чувао стадо и продубио своју молитву.
Цар, сазнавши за његов бег, траžio га је, али је Јован остао непознат. Једном приликом, задививши пустињака својим певањем, позван је од стране игумана. Јован се открио игуману, који се, бојећи се цара, упутио у Цариград. Цар, чујући за његову одлуку да остане монах, благословио га је за спасење душе.
Јован је саградио келију и цркву, настављајући да пева у катедрали. Једне ноћи, Богородица му се указала у сну, благословила га и поклонила му златник. Јован, примивши исцељење од рана, наставио је свој духовни живот, добијајући виђење свог краја. Умро је са молитвом на устима, наредивши да га сахране у цркви Архангела коју је саградио. Сада на небу, слави Бога с анђелима.
