Епископ
Свети Јован, епископ Готфије, живео је у VIII веку, рођен у Тавроскифији (у Криму) од побожних родитеља Лава и Фотине. Од детињства је био посвећен служби Богу и од младости се подвизавао у монаштву.
Године 754. православни у Готфији изабрали су Јована за епископа, али он није одмах прихватио чин, већ је обишао свете места. По повратку, отишао је у Грузију, где је био хиротонисан.
Године 780, за време царице Ирине, послао је свитак патријарху Павлу Константинопољском са изложењем вере о почитању икона. Након уклањања Павла, уз дозволу Ирине, учествовао је на Никејском Сабору, који је обновио почитање икона. По повратку, открио је да су Хазари заузели Дори, главни град његове епархије. Убедивши владара Готфије да истера Хазаре, али каган поново овлада градом, погубио многе, а Јована предао под стражу. Верни су му помогли да побегне у Амастриду.
Четири године касније, чујући о смрти хазарског владара, свети је рекао: „За 40 дана ћу ићи да се судим с њим пред Христом Спаситељем.“ Заиста, после 40 дана, 26. јуна, свети је умро, када се обраћао народу, 790. године. С поштовањем су га испратили „с тамјаном и свећама до самог брода“ а епископ Георгије Амастридски, и његово тело је 29. јула достављено у Готфију, у манастир Парфенит, смештен у Криму подно планине Ају-Даг, где је раније живео и саградио велику цркву у име светих апостола Петра и Павла.
Памјат св. Јована се такође слави 26. јуна/9. јула.
