Презвитер
Свештеномученик Јован рођен је 20. марта 1873. године у селу Високом, Рјазанска губернија, у породици псалмопојца. Завршио је Рјазанску духовну семинарију и 1904. године је рукоположен у свештенике у Зарјаском Николајевском сабору. У Зарјаску је служио у Николајевском сабору, где се чувала чувена чудотворна икона Николе Зарјаског. Године 1922. из цркава су одузети вредни предмети, од којих је део успео да спаси. Године 1928. Николајевски сабор је затворен, а отац Јован је почео да се залаже за његово отварање, због чега је 1930. године ухапшен и осуђен на прогон у Северну крај. Након повратка из прогонства, именован је за настојатеља Спасо-Преображењског храма. Године 1937, у условима појачаних прогона Цркве, поново је ухапшен и оптужен за контрареволуционарну агитацију. 8. септембра 1937. године, трострука пресуда НКВД осудила га је на стрељање, а стрељан је 9. септембра, сахрањен у безименој гробници на полигону Бутово.
