Презвитер
Свјетитељ Игнатије рођен је 24. јануара 1872. године у селу Моро́зы, у округу Ноли́нска, у Вјатској губернији. Након што је завршио Ноли́нску духовну школу 1889. године, постао је новак у Слободској манастиру Узвишења Часног Крста, а затим је похађао курсеве псалмопојаца при Братству Светог Стефана у Перм. Године 1891. именован је за псалмопојца у Свето-Димитријевској цркви у селу Ошиб, затим је премештен у Христа Спаситеља у селу Рјабки, а 1896. године – у Богојављенску цркву у селу Јурлинско. 6. јуна 1899. године рукоположен је за ђакона и именован за учитеља закона у Кукушкинској школи писмености. У то време постао је активан члан комитета за народну трезвеност.
2. новембра 1903. године рукоположен је за свештеника у храму Рождества Христовог у селу Чураки и именован за учитеља закона у Чураковском земаљском училишту. Године 1913. именован је за духовника округа, а 1916. године – за благочинитеља.
Након абдикације цара, у Русији је почела смутња. Отац Игнатије се противио пљачкању државних шума и бранио угњетене сељаке, предлажући да се сачека одлука Уставотворне скупштине. Његове речи нису биле усвојене, а сељаци су разматрали да уклоне свештеника из села.
17. септембра 1917. године одржан је састанак сељака, на коме је усвојена пресуда о уклањању оца Игнатија. Он је дао писмена објашњења, у којима је указао на недобронамернике који су покушавали да га компромитују.
Након доласка бољшевика на власт, почели су напади на цркве. 25. јануара 1918. године епископ Пермски Андроник послао је поруку у којој је упозорио на могуће нападе на цркве. Отац Игнатије је прочитао ову поруку на састанку и замолио парохијане да заштите цркву.
15. марта 1918. године председник Чураковског извршног комитета послао је донос у Истражну комисију, оптужујући оца Игнатија за контрареволуционарну делатност. 30. марта свештеник је позван на испитивање, где је негирао све оптужбе. Свештеник је ослобођен из притвора, али је 24. јула 1918. године ухапшен и стрељан.
