Архиепископ
Свети Гурије Руготин, први архиепископ казански, потицао је из сиромашне племићке породице из градића Радоњежа, а у свету се звао Григорије. У младости је служио кнезу Ивану Пењкову, али је, пошто је оклеветан, бачен у тамницу, где је провео две године. У заточеништву се Григорије привикао на подвижнички живот, а бавио се и корисним послом — писао је буквар за описмењавање деце.
После ослобођења одрекао се света, отишао у Јосифо-Волоколамски манастир и замонашио се, примивши име Гурије. Године 1522. постављен је за игумана, а 1555. хиротонисан за архиепископа Казанске епархије. Основао је манастире са школама, подигао саборни храм посвећен Благовештењу Пресвете Богородице и многе муслимане обратио у хришћанску веру.
Године 1561. светитељ Гурије тешко се разболео. О великим празницима доносили су га у саборни храм на Литургију, коју је слушао седећи или лежећи. Светитељ се упокојио 4. децембра 1563. године, примивши схиму два дана пре смрти. Његове мошти обретене су 4. октобра 1595. године и почивају у Благовештенском саборном храму у Казању, а 1817. године пренете су у сребрни кивот.
