Епископ
Георгије Васиљевић Говоров рођен је 10. јануара 1815. године у селу Чернавском, у Орловској губернији, у породици свештеника. Године 1837. завршио је Орловску духовну семинарију и уписао Кијевску духовну академију. Године 1841. завршио је академију и примио монаштво под именом Теофан. Предавао је на Светопетерској духовној академији, а затим је упућен у Јерусалим, где је проучавао свете места и списе отаца Цркве.
Са почетком Кримског рата, чланови Духовне мисије су повучени у Русију. Године 1855. свети Теофан постаје архимандрит и предаје на СПДА, а затим постаје ректор Олонетске духовне семинарије. Од 1856. године био је ректор амбасадорске цркве у Цариграду, а од 1857. године – ректор СПДА. Године 1859. је рукоположен за епископа Тамбовског и Шацког, где је организовао црквено-парохијске и недељне школе, отворио женско епархијско училиште.
Од јула 1863. године, свети је био на Владимирској катедри, а 1866. године је пензионисан у Успенску Вишенску пустинју. Време које је остало од богослужења и молитве посветио је писању. После Ускрса 1872. године, свети улази у затор, пише књижевно-теолошке радове, тумачења Светог Писма и одговара на бројне писма.
Свети је имао дубок утицај на духовно препород друштва, његово учење је сродно учењу старца Пајсија Величковског. Најзначајнија дела су “Писма о хришћанском животу”, “Добротолјубље”, “Тумачење апостолских посланица” и “Нацрт хришћанске моралности”.
Свети је мирно преминуо 6. јануара 1894. године на празник Крштења Господњег, и сахрањен је у Казанској катедрали Вишенске пустинје. Канонизован је 1988. године као подвижник вере и побожности, који је дубоко утицао на духовно препород друштва својим делима.
