Архиепископ
Благородни Евстатије родом је из Будимљијске области у Србији, син богобојазних родитеља. Од малих ногу био је привучен читању Божанских књига и посећивању храмова. Побегавши из родитељског дома, постао је монах у манастиру Архангела Михаила, где га је постригла преосвећени Неофит. Желевши да се поклони Грому Господњем, кренуо је у Јерусалим са двојицом монаха, а затим на Свету Гору, где се настанио у Хиландарској лаври. Његове врлине привукле су пажњу и поштовање, и изабран је за игумана ове лавре 1263. године.
После смрти архиепископа Јоаникија, краљ српски Драгутин изабрао је Евстатија на катедру Зетске области, упркос његовој скромности. У звању архиепископа целе Србије присуствовао је сабору на којем је краљ Милутин потврдио земље за Хиландарски манастир. Након седмогодишњег управљања, снашла га је тешка болест, и мирно је преминуо 1279. године у манастиру Жижа, причешћен светим Тајнама.
Похован је у мраморној раки, и убрзо су почела исцељења код његових моштију. Краљ Урош Милутин, после савета са архиепископом Јаковом, отворио је раку, и нетрулежно тело светитеља је изложено с великом чашћу. Дан његовог престављења обележава се 4. јануара. Касније, због немира, његове мошти су пренете у обитељ патријархије Пећке, где и данас почивају, изливајући благодатне исцељења.
Српска црква га пева као светитеља који је од малих ногу уздизао наду у Бога и постао узор врлине и помоћи потребнима.
