Монахиња
Преподобномученица Евгенија рођена је 1892. године у селу Никиткино, у округу Егорјевск, у Рјазанској губернији, у породици власника мале продавнице, Афанасија Лисова, и у крштењу је добила име Евдокија. Образовање је стекла у црквено-приходској школи. Године 1916. умиру јој родитељи, а обе сестре су се до тада удале и живеле одвојено, и васпитана у побожности, Евдокија одлучује да посвети свој живот служењу Господу. Продала је домаћу стоку, а кућу коју је наследила од родитеља дала је сестри, примивши заузврат малу кућицу у којој је уредила своју келију. Током прогона од безбожних власти, док се духовно хранила код једног од монаха у Богословском манастиру у Рјазанској области, 1926. године је постригла у монаштво са именом Евгенија. Када је манастир затворен, вратила се у родно село и почела да служи у Покровској цркви.
Године 1931. ухапшене су сестре Количјевског Казанског манастира и затворене у затвору у Егорјевску. Одмах након њиховог хапшења, верници и монахиње из затворених манастира, којих је тада много населило Егорјевск, организовали су помоћ храном и стварима. Десетак монахиња је непрестано дежурало поред затвора, како би, када буду изводили ухапшене из затвора на станицу, стигле да се опросте од исповедника. На крају, сазнало се да ће сестре Казанске породице бити пребачене 12. јуна. Тог дана, почињући од 10 сати ујутру, код капије затвора почели су да се окупљају монахиње, свештенство и верници. Укупно се окупило око стотину људи. Касније је један од сведока сведочио да су свештеници и монахиње \'водили агитацију међу градским становништвом о томе да је совјетска власт повела политику коначног уништења религије. Суде и протерују невине људе. Три дана пре транспорта... монахиње су организовале ноћно дежурство код затвора, а око њих су се окупљали градски становници... међу којима су монахиње, са сузама, агитовале — треба издржати, одвеће их, ускоро ћемо бити одведени.
Пре него што су монахиње извели из затвора, када је на тргу већ било довољно верника, појавили су се милиционери који су почели да хапше окупљене. Видећи то, неки су почели да беже. У наредним данима су такође спроведена хапшења међу монахињама и верницима у Егорјевску и оближњим селима.
Монахња Евгенија је ухапшена 25. јуна 1931. године и пребачена у затвор у Егорјевску. Одговарајући на питања истражитеља, рекла је: \'Након смрти родитеља... почела сам да водим монашки живот, ишла сам и сада идем у цркву, служим заједно са свештеником... и држим се тог живота...\' Укупно је у овом случају ухапшено осамнаест особа. 16. јула 1931. године тројка при ОГПУ-у Московске области осудила је монахињу Евгенију на три године прогонства у Казахстану, при чему је рок прогонства био одмерен од 12. јуна, када су ухапшене монахиње на тргу.
Године 1934. по истеку рока прогонства, монахиња Евгенија се вратила у домовину и настанила се у Егорјевску, где су се вратили и друге монахиње и свештенство из прогонства. Евгенија је почела да помаже у храму светог благочестивог кнеза Александра Невског. Монахиње, послушнице и побожне жене почеле су да обављају уставне службе у кућама; и у градовима и по селима почеле су да се формирају мале монашке заједнице. У кући у Егорјевску заједно са монахињом Евгенијом живеле су схемонахиња из Количјевског манастира Агнија и побожна жена која је касније примила монаштво са именом Серафима, а долазила је да им помаже учитељица по имену Олга, која је веома желела да прими монаштво, али због наступајућих прогона није била благословена за то. Многи су се тада плашили да моле, а заједничка молитва у кући, макар и само читање Псалтира или поноћнице, служење вечерње, јутрења или обреднице, сматрана је кршењем закона о одвојености Цркве од државе и била је опасна затвором. Многи су се тада плашили окупљати у кућама ради молитве, али је Евгенија, противећи се тим страховима, говорила: \'Била сам у прогонству, није ме страх.\' До времена нових хапшења, схемонахиња је преминула, а све остале, укључујући монахињу Евгенију, ухапшене су априла 1935. године.
— Реците ми, где и када сте учествовали у тајним молитвама у становима верника? — упитао је њен истражитељ.
— На тајним молитвама никада нисам присуствовала; можда су биле негде у Егорјевску, али мени није познато.
— Признајете ли своју кривицу у оптужбама које вам се стављају?
— Кривицу у оптужбама које ми се стављају не признајем.
14. јуна 1935. године, Посебно веће при НКВД-у осудило ју је на пет година затвора у радном логору, и била је послата у логор код Ташкента. Из логора је писала рођацима да јој пошаљу кексе; након неког времена, примивши их, поново је писала да више ништа не шаљу, јер се њихов логор пребацује на друго место и када стигну, обавестиће их о новој адреси. Међутим, услови овог транспорта су се показали толико тешким да није могла да их издржи. Монахња Евгенија (Лисова) преминула је 17. новембра 1935. године у затвору и сахрањена је у необележеној гробници.
