Презвитер
Свештеномученик Евфимије Ачински (Евфимије Никитич Горачев) рођен је 19. јануара 1884. године у селу Николо-Барнуки, у Пензенској губернији, у сиромашној сељачкој породици. У четвртој години остао је сироче и био је под бригом својих сестара.
Након завршене школе, радио је као учитељ, а 1911. године уписао се на пастирске курсеве у Москви. У марту 1912. године рукоположен је у свештеника и служио је у цркви села Новоселово, а од 11. марта 1917. године – у Никольској цркви села Велики Улуј, Ачинског округа, Јенисејске губерније.
25. јануара 1924. године лишен је свештеничког чина од обновитеља, али је наставио да служи. Те године је био подвргнут краткотрајном хапшењу. 16. априла 1925. године обновио је своје службе у Никольској цркви, а 26. јуна је именован за настојатеља Тројичког сабора у Ачинску.
30. новембра 1929. године свештеник је ухапшен, а 23. фебруара 1930. године осуђен на три године исправно-трудних логора. Након ослобађања служио је у цркви села Скрипачи и у цркви Покрова Пресвете Богородице у селу Беја, Хакаској аутономној области.
11. априла 1936. године поново је ухапшен и у августу осуђен на три године исправно-трудних логора. 1. септембра 1937. године у Карагандинском исправно-трудном логору ухапшен је по четврти пут и 10. септембра осуђен на стрељање. 15. септембра 1937. године свештеник је стрељан.
Прослављен је на Архијерејском јубилејном Сабору Руске Православне Цркве 2000. године.
