Монахиња
Преподобномученица Евдокиja (Ткаченко) подвизавала се у Иверско-Серафимовском манастиру у граду Верном, у Семиреченској области, основаном 1910. године. Године 1913. епископ Инокентије поставио је за игуманију манастира младу расофорну искушеницу Таисију, замонашивши је са именом Евфросинија.
У лето 1918. године у манастир су дошли црвеноармејци и захтевали да им предају игуманију, јер је била кћи генерала. Монахиње су је, међутим, сакриле у амбару међу џаковима брашна.
Уместо игуманије, црвеноармејци су извели на стрељање монахиње Евдокију и Анимаису. Евдокија је рањена у главу, а Анимаиса у раме; она се касније опоравила.
Пријатељица монахиње Евдокије, монахиња Теодора, била је дубоко потресена стрељањем и тиме што је метак унаказио лице њене духовне сапутнице. Од нервног потреса се разболела и никако није могла да заборави окрвављено лице монахиње Евдокије. Тада јој се преподобномученица Евдокија јавила у сну и рекла: „Теодора, зашто плачеш, чега се бојиш? Не плачи, па видиш да сам иста као што сам била.“ После тога монахиња је оздравила.
Преподобномученица Евдокија прибројана је лику светих новомученика и исповедника руских у августу 2000. године на Архијерејском сабору Руске Православне Цркве.
