Рођен је у селу Фараса у Кападокији око 1840. године, а при Светом Крштењу добио је име Теодор. Ослобожен родитеља у раној доби, образовао се у богословији у Смирни. Са 26 година примио је монашки постриг у манастиру Светог Јована Претече, рукоположен је за ђакона и упућен у Фарасу да подучава децу писмености. Године 1870. рукоположен је за свештеника и уздигнут у чин архимандрита. Обавио је пет ходочашћа у Свету земљу, због чега је добио надимак Хаџи-ефенди. Његово пастирско деловање трајало је 55 година, током којих је поучавао и јачао веру Грка који су били под претњом уништења.
Живео је строго подвижнички живот и добио дар пророчанства и исцељења. По његовим молитвама исцељивани су глуви, слепи, парализовани и опседнути. Не само Грци, већ и Турци су га сматрали светим, јер је чинио чуда и међу муслиманима. Патријарси Константинопољски и Јерусалимски желели су да га поставе за епископа, али је сваки пут одбио.
Предвидео је надолазеће искушења и ратове. Године 1924, приликом преселљења малоазијских Грка, пратио је своје стадо и умро 40 дана након доласка у Грчку, на острву Кефалонија. Његове мошти су прво пренете у град Коницу, а затим у манастир Светог Јована Теолога у Суроти. Бројна постхумна чуда довела су до његове канонизације 1986. године.
