Презвитер
Отац Аркадије Николајевић Гарајев рођен је 1879. године у породици свештеника. Године 1891. уписује Духовну школу, а 1894. – Пермску духовну семинарију, одакле је отпуштен због болести. Од 30. јуна 1897. године служио је као псалмиста у селу Покровскоe. Године 1898. премештен је у Цркву Свете Тројице, а 1899. године је рукоположен у стихар. Године 1905. рукоположен је у ред ђакона, а затим у ред свештеника. Служио је у цркви Петра и Павла у селу Петропавловскоe, где је такође предавао Божији закон у земаљској школи.
Године 1910. године постављен је за свештеника похдне Казанско-Богородичке цркве за пастирску бригу над Вогушким народима. Његово служење било је испуњено тешкоћама, јер је служио на великим територијама, подучавајући и проповедајући међу паганским народима. Године 1912. премештен је у Никито-Ивдел цркву, а 1914. године – у село Боровскоe.
Са почетком богоборачке власти 1917. године, његова делатност се преобразила у исповедничку. 1. јула 1918. године, током службе, убили су га црвеноармејци. Сахрањен је 11. јула у црквеном дворишту цркве Светог Николаја. Године 2002. године био је канонизован међу редовима светих на Сабору нових мученика и исповедника руских.
