Мученица Ана рођена је 13. фебруара 1888. године у селу Пигаскино, Пошехонског ујезда Јарославске губерније, у породици сељака Василија Шашкина. По завршетку сеоске школе намеравала је да ступи у манастир и често је посећивала Павло-Обнорски манастир, где је општила са архимандритом Никоном (Чулковим).
Средином тридесетих година свештеници ухапшени 1929–1931. почели су да се враћају из прогонства и затвора и да поново служе у храмовима. У исто време обновљенци, који су уз подршку власти заузели православне храмове, тешко су их задржавали јер нису имали паству. Тада су поново позвали совјетску власт и НКВД да им помогну у борби против Православне Цркве. Ана Васиљевна је прикупљала потписе мештана који су желели да припадају тихоновској заједници.
Дана 10. јануара 1937. Ана је позвана на саслушање, где је потврдила своју припадност тихоновској оријентацији. Истражитељ јој је постављао питања о књизи Сергеја Нилуса „Протоколи сионских мудраца“, коју је видела код Смирнова, али је она порицала да је ширила контрареволуционарне гласине.
Ана Васиљевна је ухапшена 4. марта 1937. године и, упркос својим исказима, 15. августа 1937. осуђена је на пет година затвора у исправно-радном логору. Упокојила се 11. маја 1940. године у болници логорске станице Милга и сахрањена је у безименом гробу.
