Епископ
Рођен је 12. новембра 1878. године у селу Петелино, у округу Јелатемски, у Тамбовској губернији, у породици свештеника. Образовање је стекао у црквено-парохијској школи и духовном училишту, затим на Тамбовској духовној семинарији и Казанској духовној академији. Године 1901. пострижен је у монаштво под именом Амвросије, а 1902. године рукоположен је у чин јеродиакона, а затим у чин јеромонаха. Године 1903. завршио је академију и био је постављен за предавача на Кијевској духовној семинарији, а такође је одређен у братство Кијево-Печерске Лавре. Године 1906. награђен је напрсним крстом, а 1907. године постао је ректор семинарије и архимандрит.
Године 1915. за ревносну службу награђен је орденом Светог Владимира 3. степена. Одликовао се дубоком побожношћу и скромношћу, и био је омиљен међу ученицима и црквеним хијерархијама. 22. октобра 1918. године био је хиротонисан за епископа Виничког. Године 1922. премештен је на катедру Камјанец-Подолски и Брацлав.
После грађанског рата и формирања обновитељства, совјетске власти су започеле борбу против Православне Цркве. Епископ Амвросије одбио је да уђе у обновитељску организацију, због чега је био ухапшен. Оптужен је за скривање бивших официра царске војске. Године 1923. био је протеран ван граница Украјине и настањен се у Москви. Године 1925. постављен је за управитеља Камјанец-Подолске епархије, али је убрзо ухапшен заједно са другим архијерејима.
Године 1928. осуђен је на три године затвора и послат у Соловачки логор. Године 1931. поново је ухапшен и послат у прогон у Урал, где је наставио да служи и проповеда. 30. јула 1931. поново је ухапшен, а истрага је вођена како би се нашле оптужбе против њега. У децембру 1931. године осуђен је на прогон у Казахстан на три године.
Умро је у прогонству у Туркестану 7. априла 1932. године. Приписан је у ред светих Новомученика и Исповедника Руског на Јубилејном Архијерејском Сабору Руске Православне Цркве у августу 2000. године за опште црквено поштовање.
