Презвитер
Будући свештеномученик Алексије рођен је 1868. године у Рјазанској губернији, у породици псалмопојца. Завршивши 1889. године Рјазанску духовну семинарију, у потпуности се посветио Цркви. Исте године млади свршени богослов примио је ђаконски чин у Тројицком храму Михајловског ујезда, а у лето 1891. године рукоположен је за свештеника у селу Никољском. Овде је отац Алексије спајао олтарско служење са народним просвећивањем: руководио је школом писмености и предавао Закон Божији у земској школи.
За ревносне трудове свештеник је био одликован сребрном медаљом у спомен на цара Александра III, а убрзо је започела нова, уралска етапа његовог живота. Године 1897. прешао је у Пермску епархију и почео да духовно руководи вернима при храму Њазепетровског завода, настављајући активно учитељско служење. За усрдно пастирство епархијска управа га је наградила првим црквеним одликовањима — набедреником и скуфијом. У августу 1903. године отац Алексије је премештен у Спасо-Преображенски храм Александровског завода Соликамског ујезда, где је такође на себе примио трудове вероучитеља у месним школама.
У наредним годинама протојереј Алексије Стабников служио је као настојатељ Христорождественског сабора у Југовском заводу код Перма. Ту су га затекли трагични догађаји Револуције и Грађанског рата. Дана 4. октобра 1918. године, за време масовних репресија у Пермском крају, отац Алексије је убијен од црвеноармејаца, примивши мученички венац за веру Христову.
Године 2000, одлуком Архијерејског сабора Руске Православне Цркве, протојереј Алексије Стабников прибројан је лику светих новомученика и исповедника.
