Јуродиви
Алексеј Ивановић Ворошин рођен је 1886. године у побожном сељачком дому Ивана и Евдокије Ворошин у селу Каурчија Костромске губерније. Од малих ногу показивао је труд у молитви и стремљење ка праведном животу. Када је дошло време да се ожени, размислио је о избору невесте, али када је видео да не слуша његову молбу да избегава разговоре, одлучио је да одустане од брака.
Ускоро је почео Први светски рат, што је дубоко утицало на његову душу. Одложио је сватовство и отишао у Кривозерску пустињу, где је постао послушник. Вративши се кући, живео је у усамљености, посвећујући време молитви и размишљању.
Године 1917, после револуције, Алексеј Ивановић постао је председник сеоског већа, али је ускоро напустио ту позицију и поново се повукао у молитву. Године 1928. прихватио је подвиг јуродства, постао скитник и стекао необичну славу међу сељацима.
Предсказао је невоље и прогоне који ће задесити народ и упозоравао на предстојеће хапшења. Алексеј Ивановић често се појављивао на неочекиваним местима, упозоравајући људе на опасност. Његово понашање изазивало је смех и недоумицу, али ускоро су се његова предсказања испунила.
Године 1931. ухапшен је и послат у Костромску психијатријску болницу, али су лекари признали да је здрав. Наставио је да се моли и дели свој скромни оброк са другим затвореницима. Ускоро, после мучења, умро је у затворској болници.
Његово тело је сахрањено у Кинишми, а 1985. године његови частни остаци пренесени су у храм села Жарки. У овом тренутку, мошти се налазе у Свето-Введенском женском манастиру у граду Иванову.
