Посланица Колошанима
4:2 Да вам се не досади молитва; и стражите у њој са захваљивањем.
4:3 Молећи се и за нас уједно да нам Бог отвори врата речи, да проповедамо тајну Христову, за коју сам и свезан,
4:4 Да је јавим као што ми треба говорити.
4:5 Мудро живите према онима који су напољу, пазећи на време.
4:6 Реч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како вам свакоме треба одговарати.
4:7 За мене казаће вам све Тихик љубазни брат и верни слуга и другар у Господу,
4:8 Ког послах к вама за то исто, да разбере ко сте ви, и да утеши срца ваша,
4:9 С Онисимом верним и љубазним братом нашим, који је од вас. Они ће вам све казати како је овде.
Јеванђеље по Луки
9:7 А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,
9:8 А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.
9:9 И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.
9:10 И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.
9:11 А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.
Друга посланица Тимотеју
2:1 Ти дакле, сине мој, јачај у благодати Исуса Христа;
2:2 И шта си чуо од мене пред многим сведоцима, оно предај верним људима, који ће бити вредни и друге научити.
2:3 Ти дакле трпи зло као добар војник Исуса христа;
2:4 Јер се никакав војник не заплеће у трговине овог света да угоди војводи.
2:5 Ако и војује, не добија венац ако право не војује.
2:6 Радин који се труди најпре треба да окуси од рода.
2:7 Разуми шта говорим; а Господ да ти да разум у свему.
2:8 Опомињи се Господа Исуса Христа који уста из мртвих, од семена Давидовог, по јеванђељу мом,
2:9 У коме трпим зло до самих окова као злочинац; али се реч Божија не веже.
2:10 Зато трпим све избраних ради да и они добију спасење у Христу Исусу са славом вечном.
Јеванђеље по Матеју
27:33 И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,
27:34 Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.
27:35 А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;
27:36 И сеђаху онде те Га чуваху.
27:37 И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.
27:38 Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.
27:39 А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.
27:40 И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.
27:41 А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:
27:42 Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.
27:43 Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.
27:44 Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.
27:45 А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.
27:46 А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
27:47 А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.
27:48 И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.
27:49 А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.
27:50 А Исус опет повика гласно и испусти душу.
27:51 И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;
27:52 И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;
27:53 И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.
27:54 А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.
